На помену имена Задругарство, код наших пољопривредних произвођача долази до отпора. Наши произвођачи никако да схвате да сами сада у ово време, у време глобализације тржишта немогу сами иступати на тржишту. Наш произвођач сада сам није конкурнтан, не може да задовољи ни квалитетом ни квантитетом а ни континуитетом испоруке својих производа. Да би сам изашао на тржиште, мора да обезбеди средства за поједине фазе производње, као што су хладњаче, дорада, прерада, трговачка инфраструктура… то не може ситан произвођач да обезбеди и зато је потребно да се фомирају задруге као облик удруживања.



Задружни начин пословања је потребан да би мала газдинства опстала. То је облик удруживања на добровољној бази са циљем заједничког иступања на тржишту и продаје својих приозвода, како би се избегао монополизам, уцењивања при продаји производа, одређивању момента продаје када је најповољније, при том мора имати у виду заједничко иступање чланова задруге а не сопствена корист често заснована на преварама.


Ступањем у задругу повећава се упосленост чланова газдинства а самим тим и економска моћ газдинства јача, смањује се одлазак младих са села, омогућује се набавка репроматеријала, механизације, генетскoг материјала, уопште оно што је потребно члановима задруге по повољнијим условима. Јачањем малих и средњих газдинстава јача и држава.




Светлана Златарић дипл.инг